Partnerska psihoterapija/bračno savetovanje

Šta je partnerska psihoterapija?

Partnerska psihoterapija i bračno savetovanje su namenjeni parovima koji samostalnim naporima ne nalaze adekvatan i konstruktivan izlaz iz konflikta ili zastoja u vezi, te je profesionalna psihoterapijska pomoć indikovana u smislu stručnog vođenja kroz dijalog i facilitiranja promene disfunkcionalnog stanja u kojem je par zaustavljen. Promena u pravcu funkcionalnosti para se postiže kroz uspostavljanje dijaloga, sagledavanje dinamike koja je dovela do konflikta, usvajanje principa konstruktivne komunikacije i širenje svesnosti o mestu i ulozi obe osobe u paru.

Niko nije savršen

Većina brakova i drugih partnerskih odnosa nije savršena. Oba partnera u partnerski odnos unose svoje sopstvene ideje, vrednosti, stavove i ličnu istoriju koji često nisu u skladu sa partnerskim. Usled ovih razlika, partnerski odnosi su često na ispitu. Različitost ili navike patnera koje je osoba nekada volela vremenom počinju da joj smetaju. Od romantične zaljubljenosti u kojoj partneri žive simbiotsku iluziju, do prvih razočaranja i izneverenih očekivanja, svi partnerski odnosi prolaze kroz iste faze ljubavi. Pritom, svaki partner u sebi ima duboku nesvesnu nadu da će konačno dobiti ono „pravo”. Uslov dobrog partnerskog odnosa, međutim, nije u pronalaženju „prave“ osobe u onom drugom. „Prava“ osoba se postaje stalnim rastom i razvojem. Ličnim razvojem se postaje i bolji partner-supružnik. Važan preduslov za uspešno partnerstvo je najpre poznavanje sebe, kako bi potrebe za ljubavlju, nežnošću, uključenosti u partnerski život, mogle da budu zadovoljene na način koji je za osobu afirmativan i kvalitetan. Čak i kada su svi aspekti veze ispunjeni, parovi redefinišu svoj odnos mnogo puta tokom partnerskog života. Da bi bili zdravi, odnosi moraju da se konstantno razvijaju, kako bi se prilagodili novim okolnostima u životu, novim potrebama i željama partnera. Međutim, partneri često nisu svesni toga, te kada dođe do problema u odnosu sa partnerom, počinju da traže krivca i to najčešće u onom drugom.

Kada se javiti terapeutu?

Nekada specifični problemi kao vanbračne afere ili gubitak seksualne privlačnosti na drastičan način iniciraju svest patnera o tome da u vezi nešto nije u redu. S druge strane, može se godinama, lagano i gotovo neosetno, postepeno osipati i slabiti povezanost, komunikacija i briga među partnerima. Bez obzira na to kako je do problema došlo i koji su njegovi uzroci, narušen partnerski odnos može dovesti do velikog stresa, tenzije, tuge, zabrinutosti, straha, bola, razočaranosti i očaja kod jednog ili oba partnera.

Neverstvo, razvod, seksualne disfunkcionalnosti, problemi u komunikaciji, nedostatak poverenja i uzajamnog poštovanja, stres, razvojne krize para, neplodnost, problemi roditeljstva, bolest partnera, tugovanje, anksioznost, traumatska iskustva – sve to može uticati na funkcionalnost partnerske veze i time biti tema psihoterapijskog rada. Parovi se najčešće javljaju psihoterapeutu kada je napetost u paru češća od stanja zadovoljstva, kada su se udaljili i kada osećaju da im nešto nedostaje u vezi. Svest o neophodnosti stručne pomoći se najčešće pomalja kada bol postane dominantan doživljaj u vezi sa parom i kada se javi strah od raspada zajednice.

Kako terapija funkcioniše i šta joj je cilj?

U našem savetovalištu, parnerskim problemima i zastojima prilazimo na geštalt način, humanistički i holistički. Mi ne tražimo krivca za loše stanje odnosa, već zajedno sa parom koji je došao po psihoterapijsku pomoć, istražujemo kako je do tog zastoja došlo i kako su oba partnera doprinela datom stanju. Pomažemo parovima da razumeju šta se to u paru dešava, da svaki partner otkrije šta može da učini kako bi zajedno rešili konflikte i unapredili svoju vezu. U toku psihoterapijskog procesa podučavamo parove psihološkim alatima koji im pomažu da komuniciraju bolje, da razumeju i prihvate različitosti, reše probleme, pa i kada se svađaju, odnosno ulaze u konflikte, to čine na konstruktivan i zdrav način. Krajnji cilj partnerske psihoterapije bio bi uspostavljanje zrelog odnosa ljubavi među partnerima kojim oba partnera dobijaju na kvalitetu života.

Zrela ljubav je ona u kojoj ne tražimo od partnera da nas usreći i isto tako ga ne krivimo za svoje nezadovoljstvo. Snaga kvalitetnog partnerskog odnosa je želja oba partnera da budu tu za ovog drugog, da budu otvoreni i iskreni, da imaju poverenja da mogu da pokažu i kad su ranjivi, ali i da prihvataju odgovornost za lična očekivanja i svoje  nesigurnosti. Usklađenost dvoje ljudi zavisi od prihvatanja i razumevanja. Partnerska terapija služi tome da se na mestu kompatibilnosti po patologiji, uspostavi kompatibilnost dve osobe po ličnim kapacitetima i potencijalima. Ljubav je stalni rad na potencijalima voljene osobe, a mesto za negovanje obostranih potencijala partnera, uz podršku stručnjaka je svakako partnerska terapija.

Psihoterapija kao preventiva

Par ne mora da ima partnerske probleme da bi imao koristi od psihoterapije. Partnerska terapija može takođe da pomogne parovima u osnaživanju svoje veze i postizanju boljeg međusobnog razumevanja. Takođe, može biti veoma važna podrška parovima koji ulaze u brak, a dolaze iz različitih kultura ili potpuno različitih primarnih porodica. Ovo predbračno savetovanje ima za cilj da kod partnera podrži osvešćivanje različitosti i proširivanje ličnosti tako da mogu da obuhvate te različitosti i njima se obogate.

Trajanje terapije

Partnerska terapija može biti kratka i trajati tek nekoliko seansi u kojima se razreši neka goruća kriza para. Takođe, ova vrsta terapije može trajati i nekoliko meseci, naročito ako je partnerski odnos veoma narušen. Kao i individualna psihoterapija, partnerska terapija se praktikuje jednom u nedelju dana u trajanju od 60 ili 90 minuta (u zavisnosti od procene terapeuta i dogovora sa parom).