Predmenstrualni sindrom

Predmenstrualni sindrom

 

Predmenstrualni sindriomi zaista mogu da nam zagorčaju život na nekoliko dana.

Ovo pitanje, bar kao usputna tema, neretko se sreće u psihoterapijskoj praksi. U predmenstrualnim danima, žene često doživljavaju nelagodnosti na telesnom nivou, ali i bitne psihološke poteškoće koje ponekada veoma drastično osujećuju dnevno funkcionisanje, a bitno remete i međuljudske odnose.

Nažalost, time nešto što je normalno fiziološko stanje žene, svojim drastičnim manifestacijama, smešta ženu u sferu neurotičnosti, umesto da bude deo bujnog i kreativnog potencijala ženskog bića.

Predmenstrualnim sindromom se naziva skup fizioloških, psiholoških i ponašajnih promena kod žena u toku menstrualnog ciklusa, koje počinju ovulacijom i različitim intenzitetom traju do kraja menstrualnog krvarenja.

U fiziološkom smislu, reč je o promenama u nivou ženskih polnih hormona koje su povezane sa promenama odnosa neurotransmitera u mozgu (serotonina,  triptofana i opoidnih peptida). Ovakve fiziološke promene značajno utiču na emocije i raspoloženje žena u ovom period i dovode do brojnih ponašajnih karakteristika, koje žena i njena okolina opažaju kao simptome PMS-a.

Tako u ovom periodu mogu da se jave sledeći simptomi: depresivni sentiment, razdražljivost, pojačana osetljivost koja se često manifestuje kroz plačljivost, emotivna tromost, pospanost ili pak nesanica i uznemirenost, naleti tuge ili besa i ljutnje bez uočljivog povoda… Ovaj spektar psiholoških stanja i ponašajnih manifestacija obuhvata širok raspon intenziteta, od zanemarljivih i vrlo blagih, preko umerenih, do vrlo uznemirujućih i ugrožavajućih za svakodnevno funkcionisanje žene.

Zdrav režim života koji uključuje zdravu ishranu, fizičku aktivnost, dovoljno sna, bavljenje stvarima u kojima žena uživa, prijatan socijalni život, stabilne emotivne odnose, umnogome ublažavaju predmenstrualne simptome i podržavaju ženu da lagodnije prođe kroz ovaj period u mesecu. Ipak, u nekim slučajevima veoma intenzivnih i bitno remetećih simptoma, preporučljiva je medikamentozna terapija antidepresivima.

Šta psihoterapija može da uradi u ovom slučaju? Uvažavajući fiziološku potku koja leži u osnovi opisanih psiholoških stanja, u psihoterapijskom setingu terapeut i klijent ulaze u proces istraživanja ovih stanja nastojeći da ih sagledaju, obuhvate i razumeju, tako da se na mesto konfuznih preplavljujućih stanja nad kojima žena kao da nema nikakvu kontrolu, lagano promaljaju diferencirana i jasna osećanja koja mogu da se verbalizuju i konstruktivno komuniciraju.

Kroz ovaj proces, žena uviđa razliku između “biti u vlasti nekog sindroma koji me ugrožava” i “svesno osećati jasna osećanja i moći ih nositi i komunicirati bez obzira na njihov intenzitet, tako da time ne bude povređena ni sama žena, ni njena okolina”.

Kroz terapijski rad, žena se takođe podržava da obezbedi sebi stabilan sistem životne podrške (kroz brigu o svom telu, kroz intimne i socijalne odnose, profesionalnu afirmaciju, duhovni rad), kao i da ovlada psihološkim veštinama (jačanje introspekcije, proširenje svesnosti o sebi i odnosima sa drugima, sposobnosti konstruktivne komunikacije…) čime se žena oprema za komotno, slobodno i kreativno bivanje u sopstvenoj ženskosti u psihološkom smislu, kao i u svojoj rodnoj društvenoj ulozi.

 

Ivana Radovanović Novaković 
dipl. psiholog, psihoterapeut 
 

Tekst je objavljen na sajtu Mondo: mondo.rs/a680756/Klinika/Odgovori-lekara/Kako-preziveti-PMS.html

Untitled-1

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *