Psihološka procena odraslih

Psihološka procena (psihološko testiranje)

Psihološka procena sastoji se od razgovora sa psihologom (intervju) i psiholoških testova. Psihološki testovi su osmišljeni i kreirani sa idejom da nam pomognu da na što pouzdaniji način izmerimo određene psihološke pojave. Njih može zadavati i tumačiti isključivo psiholog, jer to zahteva specifična znanja i obuku. Postoje pravila i standardi na osnovu kojih se oni zadaju i tumače.

Testovima se mere: inteligencija, sposobnosti (opšte i specifične), neke crte ličnosti i karaktera, sklonosti, veštine, postojanje nekog ozbiljnijeg mentalnog poremećaja. Neuropsihološkim testovima ispituje se procena moždanog oštećenje jer su psihološke funkcije povezane sa određenim moždanim strukturama. Projektivnim testovima nastojimo da dobijemo uvid u nesvesnu dinamiku i motive osobe.

Uz pomoć testova smo u mogućnosti da dobijemo više informacija za kratko vreme (u situacijama kada je to važno), a i nekim ljudima je teško da govore o sebi (razlozi su mnogobrojni – strah, nelagodnost, ograničeni intelektulani kapaciteti) pa im je lakše da neke stvari napišu ili nacrtaju.

Da li je moguće lagati na testovima ličnosti? Naravno da jeste. Ali, moguće je i biti “providan” u tome, i biti “uhvaćen”. To je zbog toga što na testovima ličnosti postoje kontrolne skale – skale davanja socijalno poželjnih odgovora, ili popularnije rečeno skale laži. Uputno je ove testove rešavati iskreno i samokritično, uzimajući u obzir ključne reči u pitanjima: uvek, nikad, često, po pravilu, načelno isl. U ovakvim pitanjima “uvek” znači – baš uvek, “nikad” znači – baš nikad.

Psihološko testiranje može se obaviti na zahtev psihijatra (u svrhu kliničke procene), neurologa (kod utvrđivanja stepena moždanog oštećenja), suda (u određenim postupcima, npr. kod razvoda braka), poslodavca (profesionalna selekcija) ili samog klijenta.

Prilikom profesionalne orijentacije testovi će nam pomoći u odabiru budućeg zanimanja koje će biti u skladu sa intelektualnim sposobnostima, osobinama ličnosti i profesionalnim interesovanjima osobe koje se testira.

Testiranje u svrhu profesionalne selekcije primenjujemo na zahtev poslodavca koji želi da zaposli najbolje kandidate koji su po svojim sposobnostima, osobinama ličnosti i radnim vrednostima najprikladniji za to radno mesto.

S obzirom da testiranje iziskuje koncentraciju i određeni intelektualni napor, na testiranje pokušajte doći odmorni i naspavani. Tablete za smirenje i razne anksiolitike ne smeju se uzimati na svoju ruku. Iako ovi lekovi smanjuju anksioznost oni mogu usporavati procese razmišljanja i rešavanja problema. Alkohol takođe usporava bistrinu, daje lažan osećaj sigurnosti i privremeno koči urednu funkciju malog mozda. Situacija je jasna – na testiranje se ne dolazi u alkoholisanom stanju!