Savetovanje u slučaju stresiranog personala

Savetovanje u slučaju stresiranog personala

                               „Stres na poslu je epidemija svetskih razmera”    

                                                         Svetska zdravstvena organizacija

 

Zašto upravljati stresom?

Ako dopustite sebi da predugo budete izloženi prevelikom stresu, Vi, Vaš tim i kompanija u kojoj radite, možete platiti visoku cenu. Toksičan stres čiji se uticaj oseća duže vreme može da ugrozi Vaše zdravlje i radni učinak i da Vas spreči da efektivno upravljate timom, što može da dovede do toga da Vaš tim ne funkcioniše na adekvatan način, efektivno i produktivno.

Ipak, stres nije uvek štetan. Razuman nivo stresa može da Vam pomogne da dobijete energiju koja je potrebna da biste odgovorili na poslovne izazove i ostvarili važne ciljeve.

Ključni aspekt upravljanja stresom jeste prepoznavanje razlike između produktivnog i toksičnog stresa i potom, procena nivoa stresa kome ste Vi izloženi. Ako je taj nivo ugrožavajući za individuu, tim ili celu organizaciju neophodno je preuzeti kontrolu nad stresom, odnosno pribeći metodama stres-menadžmenta.

Stres se ne može i ne treba u potpunosti eliminisati. Osnovna poslovna psihološka veština je upravljanje stresom tako da on koristi poslovanju, a ne da bude štetan.

Zašto stres treba da nas brine?

Briga i stres su neophodan i važan deo našeg života, ali u savremenom poslovnom okruženju koje karakteriše brz ritam, te prirodne ljudske reakcije često izmiču kontroli i počinju da ugrožavaju našu produktivnost i naše mentalno i fizičko zdravlje. Jednostavno rečeno, kada zabrinutost i stres ugrožavaju Vaš rad, onda imate problem! Ako ga ne kontrolišete, toksičan stres može da ima sledeće štetne posledice:

  • Smanjenje produktivnosti, odsustvovanje sa posla i veću fluktuaciju zaposlenih
  • Negativan uticaj na zdravlje, čime se otvara mogućnost odsustvovanja sa posla zbog bolovanja
  • Nedostatak energije, čime se iscrpljuju fizički, mentalni i emocionalni resursi neophodni za dobro obavljanje posla
  • Narušavanje odnosa u organizaciji, što negativno utiče na kohezivnost, efektivnost i funkcionalnost timova, kao i kooperativnost i negovanje korektnih odnosa između pojedinaca
  • Neproduktivna zabrinutost i teškoće u donošenju odluka, tako da se usporava i osujećuje konstruktivna akcija u cilju rešavanja problema i ostvarenja zadataka

Kako stres učiniti konstruktivnim?

Energija koja proizilazi iz sresa može da Vam pomogne da budete kreativniji i produktivniji i da nadjete nova rešenja za poslovne izazove. Stres, sam po sebi, nije ni dobar ni loš, ono što ga određuje u jednom od ova dva pravca je prisustvo ili odsusvo psiholoških veština upravljanja stresom. Ukoliko ovladate ovim veštinama, stičete kapacitet za redefinisanje i preusmeravanje toksičnog u produktivni stres i time u stresu dobijate saveznika koji Vam pomaže:

  • Da se bolje koncentrišete na rad i da ostvarite bolje performanse
  • Da obavite važne poslove u predviđenom roku
  • Da dođete do novih i inspirativnih predloga i rešenja
  • Da osetite da imate kontrolu i da ste produktivni
  • Da doprinesete timskom radu
  • Da naučite nove veštine
  • Da popravite zdravlje i međuljudske odnose
  • Da razrešite krizu ili započnete neki novi posao

Za svaku osobu postoji pravi nivo stresa koji toj osobi pomaže da ostvari maksimalne poslovne rezultate. Prepoznavanje tog nivoa za svakog rukovodioca ili lidera tima je ključna psihološka alatka kojom se destruktivnost stresa pretvara u energetsko gorivo koje organizaciju svom silinom vodi u napredak.

Metod rada: Savetovanje

 Uloga konsultanta kao savetnika sa znanjem i iskustvom u psihoterapijskom radu je naočito preporučljiva u dva slučaja:

  1. U slučaju kada se kao problem u organizaciji javi akutni odgovor na stres koji prevazilazi uobičajene mehanizme kojima se osoblje bori sa istim.
  2. Hronično stanje stresiranog personala koje značajno remeti funkcionisanje cele organizacije i koje vremenom biva produbljeno tako da je energije za rad sve manje, posao se odlaže ili sa težinom obavlja, produktivnost je sve manja, a nezadovoljstvo svih aktera u poslovnim relacijama sve veće.

 Kada trening Upravljanje stresom nije dovoljan?

Kada se u organizaciji dijagnostikuje stanje stresiranog personala koje potvrđuje prisustvo fizičke, psihičke, emocionalne, ponašajne i relacione simptomatologije ili, još gore, burn-out sindroma (sindrom „sagorevanja“ na poslu), važno je reagovati odmah i sanirati simptome kako bi se osoblje stabilizovalo. U tom trenutku, edukacija o stresu ili bilo koja aktivnost koja se ne bavi psihološkim radom sa ljudima u stanju stresa, nema oporavljajući efekat. Savetovanje je metod rada koji podrazumeva individualni pristup klijentu, što daje prostora za intenzivniju obradu problema i ciljani, usmereni, fokusirani rad na prevladavanju stresne situacije i eliminisanju aktuelne simptomatologije. Slušanje, razumevanje, sagledavanje, redefinisanje, osnaživanje, predlaganje alternativnih načina suočavanja sa stresom, jesu neki od aspekata savetodavnog rada sa stresiranim personalom. Sve nabrojane tehnike rada sa ljudima se svakodnevno koriste u psihoterapijskoj praksi i čine njenu bazu, te je konsultant sa psihoterapijskom obrazovnom i praktivnom pozadinom i najpozvaniji da se u organizaciji bavi pitanjem stresiranog personala.

Kako se savetovanje radi?

 Savetovanje  se može raditi u paru, kada konsultant radi direktno sa jednim klijentom, ali i u grupi, tako što se osoblje koje pokazuje simptome toksičnog stresnog odgovora okupi i prisustvuje iskustvenom grupnom savetovanju.

Šta ćete dobiti ovom vrstom savetovanja?

U radu sa kosultantom koji radi savetovanje u stresu, klijent dobija:

  • Prepoznavanje nekonstruktivnih/destruktivnih načina na koje je do sada pokušavao da prevlada stres
  • Uočavanje razlike između neproduktivne zabrinutosti i toksičnog stresa koje je do sada doživljavao i produktivne zabrinutosti i konstruktivnog stresa koje, kroz savetovanje, uči da koristi kao saveznika u radu
  • Osvešćivanje sopstvenih limita, kapaciteta i potencijala i u skladu sa tim određivanje načina prvladavanja stresa u svakoj situaciji
  • Osnaživanje za preuzimanje odgovornosti za svoje mesto u organizaciji i za afirmaciju samopouzdanja i doživljaja kontrole u stresnim okolnostima
  • Smanjenje zabrinutosti i povećanje snage u situacijama koje se doživljavaju kao stresne
  • Prekidanje ciklusa negativnog stresa
  • Pretvaranje zabrinutosti u akciju
  • U grupnom savetovanju, klijenti dobijaju doživljaj povezanosti i bliskosti sa kolegama sa kojima dele isti problem neadekvatnog odgovora na stres, čime se obezbeđuje kolegijalnost i saradljivost u svim narednim situacijama koje će biti potencijalno stresne za kolektiv
  • U individualnom savetovanju, klijent uči da se bolje poveže sa samim sobom, da bude svestan sebe i konteksta koji opaža kao stresan i da sebe vidi kao podršku, a ne kao smetnju u stresnim situacijama