“Reč po Reč” je psihološko savetovalište humanističke orijentacije.

Briga o psihičkom zdravlju je važan deo brige o sebi, o svom ukupnom zdravlju, o kvalitetu sopstvenog života.

Rastemo, menjamo se i razvijamo zajedno sa našim klijentima, poštujući etički kodeks i čvrsto verujući u potencijal ljudi da žive srećno i ispunjeno.

Naše savetovalište nalazi se u centru starog Beograda, u ušuškanom, sigurnom i toplom ambijentu neophodnom za terapijski rad.

PSIHOTERAPIJA

Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.

 

Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.

Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu).

Nije u pitanju medikamentozna terapija, ali ponekad podrazumeva i upotrebu lekova (koje prepisuje psihijatar, kao saradnik u timu).

Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.

Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu).

Nije u pitanju medikamentozna terapija, ali ponekad podrazumeva i upotrebu lekova (koje prepisuje psihijatar, kao saradnik u timu).

U zavisnosti od problema i tematike, motivacije i postavljenog cilja, psihoterapija može trajati različito dugo, od nekoliko susreta do nekoliko godina.

Dobro vođena psihoterapija ima nekoliko pozitivnih ishoda:

  • Otklanjanje ili ublažanjava simptoma – to je ono što se direktno odnosi na vaš razlog obraćanja psihoterapeutu.
  • Rast i razvoj ličnosti – prihvatanje i dobro osećanje sebe, drugačiji pogled na svet, nada, i pogled na prošlost iz druge perspektive

 

Situacije u kojima psihoterapija može biti od pomoći

  • Stalno ste loše raspoloženi
  • Osećate se bespomoćno, beznadežno, loše mislite o sebi
  • Imate napade panike
  • Doživeli ste traumu
  • Često osećate bes, ili vam drugi ljudi govore da ste besni
  • Osećate da gubite kontrolu
  • Ne odustajete od ponašanja koja su u suštini nesvrsishodna (preterano čišćenje, jedenje…)
  • Teško vam je da se koncentrišete, zadržite tok misli, budete produktivni
  • Ukoliko je harmonija u vašoj porodici ili partnerskoj vezi poremećena
  • Imate teškoće da osetite radost već neko duže vreme
  • Neprestano ste umorni, imate nesanicu
  • Osećate tenziju, uznemirenost, strah, anksioznost, mišičnu napetost, glavobolje, teškoće u disanju, napetost u grudima (a da to nije vezano za neku dijagnostifikovanu, jasno definisanu bolest)
  • Imate probleme u seksualnom životu
  • Nesigurni ste, doživljavate intenzivnu tremu u različitim situacijama

Takođe, i ne manje važno, psihoterapija je jedan od načina za uspostavljanje kvalitetnijeg načina života, za sve one koji su zainteresovani za lični rast i razvoj, za unapređenje svog psihičkog funkcionisanja, bolju emocionalnu pismenost, za ostvarivanje kvalitetnijih partnerskih veza i međuljudskih odnosa, razvoj svoje autentičnosti, spontanosti i kreativnosti.

Iz geštaltisticke perspektive, kvalitetno življenje je utemeljeno na svesnosti osobe o svom životu i ponašanju, a ljudi su sposobni da budu svesni svojih senzacija, misli, emocija, opažanja. Takođe, sposobni su da kroz samosvest biraju i budu odgovorni za svoje izbore, kao što poseduju potencijal da žive efikasno i zadovolje svoje potrebe. Tako, zdravlje u geštalt terapiji karakterišu aktivnost, kontakt, izbor i autentičnost, dok nezdrava stanja odlikuju zastoji, otpori, rigidnost i kontrola uz često prisutnu anksioznost.

Smatramo da je čovek zdrav sve dok je u kontaktu sa samim sobom, svojom okolinom i odnosima između sebe i svoje okoline. Ozdravljenje se postiže kroz obnavljanje svesnosti koju smo nekada izgubili – iz ovakve perspektive geštalt terapija nastoji da podrži kreativan izbor, ohrabri odgovornost, pojača integrisanost u naporima osobe da ostvari smislen i ispunjen život.

Kao terapijski metod, geštalt terapiju primenjujemo individualno, grupno i kao kombinaciju ova dva postupka. Jedan od glavnih ciljeva terapije je postizanje svesnosti, a to postižemo eksperimentisanjem i korišćenjem mnogobrojnih tehnika.

Kao geštalt terapeuti težimo odnosu sa klijentom koji je baziran na poštovanju i otvorenosti za ono što se kreira u ovoj specifičnoj vrsti kontakta.

Fokus je na opisivanju i razumevanju jedinstvenog iskustva klijenta pre nego na interpretacijama i generalizovanju.  Fenomenološki stav prisutan u odnosu klijent-terapeut zahteva od terapeuta da uđe u fenomenološki svet klijenta i da zajedno sa njim doživi njegovo viđenje i njegova stanovišta.

Orijentacija je ka neposrednom, tekućem doživljavanju klijenta i njegovom postizanju svesnosti o sada i ovde – kroz usmeravanje pažnje na sadašnje, tekuće doživljavanje, nerešeni konflikti izbijaju na površinu i rešavaju se. To se ne može postići diskusijom o prošlosti ili nebitnim aspektima sadašnjosti. Ovo zahteva blizak, ličan odnos sa klijentom, u kome terapeut ne može ostati rezervisan.

Sama reč Geštalt je nemačkog porekla i označava celinu, dobru formu. Geštalt terapijski pristup obuhvata celokupno životno iskustvo osobe – fizičko, psihološko, intelektualno, emocionalno, interpersonalno i duhovno. Osoba je celina – ona je i telo i emocija i misao i senzacija i percepcija. Takođe, ona je deo svoje sredine i ne može se razumeti odvojeno od nje. Geštaltistički pristup bazira se na nerazdvojivom jedinstvu telesnog iskustva, govora, misli i ponašanja, bili oni svesni ili ne.

Geštalt terapija nastala je četrdesetih godina dvadesetog veka kao revizija klasične psihoanalize i pod snažnim uticajem egzistencijalizma. Njen osnivač je Frederick Perls, koji je realizujući svoje, na tadašnjoj psihoterapijskoj sceni, avangardne ideje, stvorio osobeni način vođenja psihoterapijskih grupa.